Osetljivost titanijuma na koroziju u pukotinama je takođe povezana sa veličinom pukotina. Mogućnost korozije pukotina u uskom zazoru veća je od one u širokom zazoru. Kada je titan u kontaktu sa nemetalnim materijalima, sklonost koroziji u pukotinama je mnogo veća od one u pukotini tipa Ti Ti. U stvari, većina uobičajene korozije u opremi nastaje i na površini zaptivke prirubnice u kontaktu sa nemetalnom zaptivkom. Pukotina korozija se takođe javlja u titanijumskim cevima u rastvorima hlorovodonične, sumporne, oksalne i mravlje kiseline. Budući da različite titanijumske cijevi i legure titana imaju jedinstvene karakteristike u fizičkoj, kemijskoj, mehaničkoj, otpornosti na koroziju i procesnim performansama, struktura najčešće korištene opreme od crnih metala i drugih obojenih metala ne može se slijepo primjenjivati u projektiranju konstrukcija. Prema karakteristikama performansi titanijumskih materijala, predložene su opšte odredbe za konstrukcijsko projektovanje opreme od titanijuma.
1. Budući da se mehanička svojstva titana i legure titana razlikuju od onih čelika, omjer čvrstoće tečenja titanijumskog materijala je visok, raspon plastične deformacije je uzak, a povratna opruga je velika tokom hladnog štancanja i hladnog savijanja. Stoga se zahtijeva da struktura opreme od titana bude jednostavna. U isto vrijeme, dobra struktura je pogodna i za čišćenje površine u blizini zavarenog spoja, a zavarivanje zaštićeno plinom koristi se za zaštitu kvalitete prednjih i stražnjih zavarenih spojeva.
2. Titanijum se može zavariti sa Cuo, Ni, Dan i olovnim metalima bez krtosti nakon zavarivanja jer su ovi metali veoma rastvorljivi u titanijumu. Međutim, međusobne karakteristike fuzije titanijuma sa čelikom i drugim metalima su loše, tako da se titan i drugi metali ne mogu direktno zavarivati. Za spajanje se mogu koristiti samo lijepljenje, lemljenje, eksplozivno zavarivanje i zavrtnje.
3. Udarna žilavost i žilavost loma titanijuma su slabe, tako da se kontinuitet strukture i glatkoća zavarenog spoja treba održavati tokom projektovanja kako bi se izbjegla koncentracija naprezanja što je više moguće.
4. Čisti titanijum je podložan koroziji u pukotinama u rastvoru hlorida, ali je korozija titanijuma u pukotinama usko povezana sa temperaturom, koncentracijom hlorida, pH vrednošću i veličinom pukotina.
5. Opseg plastične deformacije titanijuma je uzak i postoji očigledan fenomen očvršćavanja. Stoga, savijanje i prirubljivanje dijelova od titana obično imaju veliki radijus savijanja, a brzina ekspanzije cijevi je mala.
U morskoj vodi i NaCl salamuri, titanijum neće korodirati kada je temperatura ispod 149 stepeni. Kada temperatura pređe 121 stepen, titanijum može korodirati u izuzetno uskom zazoru, posebno na nemetalnoj zaptivci. Međutim, kada temperatura pređe 149 stepeni, titanijum može korodirati u širem zazoru, kao što je jaz između cevi i lista cevi. Kada na površini metala postoje relativno tvrde naslage hlorida, efektivna koncentracija hlorida ispod naslaga će biti ekvivalentna rastvorljivosti hlorida na temperaturi zida cevi. Štaviše, zbog toplotnog izolacionog efekta sirove, temperatura može znatno porasti. Stoga je krhotina također polje sklono koroziji u pukotinama. Što je veća temperatura i koncentracija klorida, veća je sklonost titanijumu prema koroziji u pukotinama
